beats by dre cheap

ARHITEKTURA BiH 1878-1918 (1)

 

Austrougarski period u historiji je okarakterisan kao period industrijalizacije, razvoja, prilagođavanja zapadnoj kulturi i društvenih promjena.
Izgradnjom željezničkih pruga zemlja je povezana sa Europom (1882.godine otvorena pruga Sarajevo - Brod, a 1992. Sarajevo-Konjic), a što je bilo preuslov za razvoj industrije (fabrika   duhana, pivara, klaonica, štamparije). Odmah, u roku od nekoliko godina, organizovana je   potpuno nova administrativna uprava zemlje (Zemaljska vlada, sistem sudova, zemljišnji uredi, policija, pošta, banke), intenzivno se grade novi vojni kompleksi, bolnice, škole, hoteli, gradska infrastruktura...
Svakako najznačajnije promjene su vidljive u Sarajevu, koji je ostao u funkciji glavnog grada 
pokrajine i u koji je nova uprava ulagala najviše.
Kao posljedica velikog požara 8. augusta 1879.godine (u požaru su izgorile 304 kuće, 434 dućana, i 136 drugih zgrada, između kojih 4 džamije, katolička crkva, njemački konzulat, Tašlihan, Đulov han, Hanikah i sinagoga) otvoren je veliki prostor za novu izgradnju po novim urbanističkim i arhitektonskim pravilima i stilovima: nove gradske kulturne i obrazovne  institucije  (Gimnazija, Učiteljska škola, Zanatska škola, Muzej, kulturna društva, pozorište, muzičke i operne predstave).
Već 1880.godine jedan od pet odsjeka gradske uprave je bio Građevni i za podizanje  grada, a 1882. godine kompletiran jeprvi geodetski snimak Sarajeva, što je   omogućilo uvođenje gruntovnice.
Izuzetno se mnogo ulagalo u infrastrukturu: novi sistem ulica - prilagođen automobilu,   uveden je i tramvaj. Korito rijeke Miljacke je regulisano, a uz njega su izgrađene sa obe strane   nove ulice, koje su bolje povezane izgradnjom nekoliko novih mostova i rekonstrukcijom   postojećih. Također su izgrađeni  novi  vodovod, kanalizacija, javni  zahodi, ulična  rasvjeta,  električna centrala. Treba pomenuti i meterološki stanicu i geološki zavod.
Do 1878.godine   grad je sezao na zapadu do današnjeg  Marindvora, a izgradnjom fabrike duhana i željezničke  stanice počinje širenje prema zapadu. Istočno od stanice, proširenje stare  kasarne na 30  hektara  predstavljalo je  znatnu smetnju razvoju. Grad se također širio ka Koševu i Kovačićima.
Amir Pašić: Arhitektura Bosne i Hercegovine - Austrougarski period (1878-1918)

Šeher Hanuma
http://seherhanuma.blogger.ba
29/05/2013 20:19